Maja Gojković

Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade, bila je jedna od prisutnih na otvaranju dva puta otvarane Železničke stanice, čiji pad nadstrešnice je usmrtio 16 ljudi. 

Svoju impozantnu političku karijeru, obeleženu čestim menjanjem stranačkih dresova, započela je početkom 90-ih, ulaskom u tadašnju Srpsku narodnu radikalnu stranku, koja se posle utopila u Srpsku radikalnu stranku. 

U prethodnim danima se pridružila stranačkim kolegama u osuđivanju studenata i uzela učešće u širenju režimske propagande da je dekan DIF-a, Patrik Drid, prebijen, iako to nije istina. Ona je ocenila da je „prebijanje” Patrika Drida, demoliranje i onemogućavanje vozila Hitne pomoći da preveze povređenog dekana, težak oblik nasilničkog ponašanja, koji ugrožava ljudska prava i bezbednost. 

Pozvala je nadležne organe da što pre identifikuju i procesuiraju sve koji su sprovodili nasilje ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.

Maja Gojković je bila narodna poslanica od 1992. godine u skupštini SR Jugoslavija i državne zajednice Srbija i Crna gora. Obavljala je funkciju ministarke bez portfelja u Vladi Republike Srbije u periodu od 1998. do 1999. godine, a nakon toga i funkciju potpredsednice Vlade Savezne Republike Jugoslavije od 1999. do 2000. godine.

Od 1996. pa do 2000. bila je i poslanica u skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Bila je odbornica u Skupštini grada Novog Sada u periodu od 2008. do 2012.

Krajem 2012. postala je članica Predsedništva Srpske napredne stranke, nakon što se Narodna partija pripojila Srpskoj naprednoj stranci.

Članica je Predsedništva Srpske napredne stranke. Bila je narodna poslanica u Skupštini Republike Srbije od 2012. do 2020. godine. U jednom od ovih mandata bila je potpredsednica Veća građana. Učestvovala je u radu Interparlamentarne unije.

Na lokalnim izborima 2004, na kojima su građani po prvi put direktno birali gradonačelnika, Gojkovićeva je u drugom krugu izbora pobedila dotadašnjeg gradonačelnika Borislava Novakovića i tako postala prva gradonačelnica u istoriji Novog Sada. Njen mandat obeležila je afera u vezi sa kršenjem ugovora o izgradnji autobuske stanice u Novom Sadu, koja je rezultirala time da Grad Novi Sad plati 300 miliona dinara na ime naknade štete. 

Ilija Dević, vlasnik ATP “Vojvodina” je zaključio ugovor sa tadašnjom gradonačelnicom Novog Sada Majom Gojković o izgradnji nove Međumesne autobuske stanice. Ilija Dević je ATP “Vojvodina” kupio na aukciji Agencije za privatizaciju 2004. godine.  

Taj objekat je završen, ali grad nikada nije preusmerio saobraćaj na novu lokaciju. Zbog dospelih rata kredita, ATP “Vojvodina” je otišla u stečaj, a Dević je podneo tužbu za naknadu štete. Grad Novi Sad osuđen je da plati Deviću 300 miliona dinara s kamatom.

Dević je podneo i krivičnu prijavu protiv Maje Gojković, bivšeg direktora Zavoda za izgradnju grada Igora Mirovića i još osam osoba, zbog sumnje da su Novom Sadu tada pričinili štetu od 400 miliona dinara, koja je dokazana pravosnažnom izvršnom sudskom presudom. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je 20. januara 2015. godine odbacilo tu krivičnu prijavu.

Prema preporukama Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, ATP “Vojvodina” se našla na spisku 24 sporne privatizacije, kao jedina gde je oštećen investitor, a ne država, a razrešenje te afere zahtevala je i Evropska komisija. 

Zbog unutrašnjih sukoba u SRS 2006. je dala ostavku na mestu potpredsednika, a 2007. je napustila stranku. Iz stranke je konačno isključena početkom marta 2008. Na lokalnim izborima 2008. učestovala je sa svojom strankom „Grupa građana – Maja Gojković“, koja je dobila sedam poslaničkih mesta u Skupštini Novog Sada. 

Nakon raskola u SRS-u i odvajanja njenih bivših stranačkih kolega Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića u Srpsku naprednu stranku, spekulisalo se da će im se i ona pridružiti. Njen odgovor na to bio je osnivanje nove stranke – Narodne partije. Navela je da ju je Vučić lično pozvao da priđe naprednjacima, ali je njena Grupa građana “Maja Gojković” procenila da bi bolje rešenje bilo formiranje nove partije. Tako je fomrirana Narodna partija, koja je sa Demokratskom strankom Srbije (DSS) i Novom Srbijom (NS) krajem 2008. potpisala deklaraciju o zajedničkom političkom delovanju.

Na Skupštini Narodne partije koja je održana 14. novembra 2009. godine u Novom Sadu, izabrana je zvanično za predsednicu Narodne partije. Iz Unije regiona Srbije Mlađana Dinkića, kojoj je Narodna partija prišla, najavila je „veliki povratak u srpsku politiku“. Na izborima maja 2012. nastupila je na listi URS, ali je već u junu njena partija isključena iz članstva, jer je pregovarala sa DS o formiranju Vlade Srbije, bez znanja ostalih članica URS. 

I pored toga, podržala je Vladu Srbije koju su formirali SNS-SPS-URS. 

Iako je početkom decembra 2012. godine obavestila javnost da Narodna partija, čiji je ona osnivač i predsednica, kolektivno pristupa SNS, to se nije dogodilo. Naime, Maja Gojković je postala članica Predsedništva SNS, ali je NP, koja je u Skupštinu ušla na listi URS, nastavila da prima sredstava iz budžeta.

 „Ostala sam uvek verna sebi“, osvrnula se u jednom intervjuu na tvrdnje da je često menjala političke partije. Kada nije bila na javnoj funkciji bavila se advokaturom i zastupala, između ostalog, člana Demokratske stranke na suđenju u aferi „Bodrum“. Njen brat, Dragan, takođe je advokat i branio je nekoliko poznatih kriminalaca. Porodica Gojković poseduje veliki broj nekretnina od kojih su neke u centru Novog Sada. 

Maja Gojković je na čelu Narodne skupštine od 2014. godine. 

Krajem maja 2017. Vlada ju je postavila za predsednicu Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. Nije jasno zašto je postavljena na ovu poziciju, s obzirom da nije poznato da ima iskustva u ovoj oblasti. 

Za predsednicu Skupštine Srbije izabrana je 23. aprila 2014. godine. Na tu fukciju ponovo je izabrana 6. juna 2016. godine. 

Za potpredsednicu Vlade Republike Srbije i ministarku kulture i informisanja izabrana je 2020. godine. Reizabrana je na obe pozicije  26. oktobra 2022. godine.  

Predsednica Pokrajinske vlade postala je 8. maja 2024. godine.